Poslednjih desetak godina vitamin D se našao u centru pažnje jer se sve više stranih zdravstvenih asociacija, univerzitetskih klinika i naučnih publikacija našlo svrsi shodno i važno da preispita ranije opšte prihvaćeno mišljenje da je: „vitamin D neophodan za zdravlje kostiju ali da se vrlo lako može predozirati njime”.
Danas znamo da vitamin D čak nije ni vitamin nego zapravo pro-hormon i da ga skoro svaki organ i sistem organa u telu zahteva odgovarajuću količinu vitamin D za optimalan rad.
A pored toga, danas znamo još i to, da nije baš toliko lako da se “predoziramo” ovim jedinjenjem, jer se doza koja se ranije smatrala za ekstremno visoku (4.000 IJ dnevno) je do danas zapravo postala dnevna doza koja se preporučuje gojaznim osobama*, a samo desetostruka doza te količine bi bila štetna, a i to samo ukoliko bi se uzimala tokom dužeg vremenskog perioda. Vitamin D nije panacea, tojest univerzalni lek za sve, ali je nedostatak istog globalno prisutan, a deficiencija vitamina D može dovesti do razvoja mnogih ozbiljnih zdravstvenih problema, koji pogađaju veliki broj ljudi. I tako, ako suplementacijom unosimo odgovarajuće količine vitamina D koje su potrebne našem organizmu, u velikoj meri doprinosimo očuvanju našeg zdravlja.
Prema najnovijem istraživanju koje je sprovedeno u Izraelu, došlo se do zaključka, da nedostatak vitamina D može dovesti do povećanja broja teških asmatičnih napada. Podaci, prikupljeni tokom perioda od 4 godine, ukazuju na to, da kod asmatičara nedostaka vitamina D povećava pojavu teških napada za oko 25%, te je shodno tome preporučljivo konsultovati lekara u vezi suplementacije vitaminom D.
Jedna druga nedavno sprovedena studija nam je otkrila pozitivna uticaj, koji vitamin D ostvaruje na zdravlje srca. Studija je obuhvatila grupu žena u menopauzi, kada je polovini učesnica davano 4.000 IJ vitamina D dnevno. Nakon pola godine, imale su smanjen nivo triglicerida u odnosu na drugu polovinu grupe, kojoj nije davan vitamin D. Ovo je takođe potvrdila i jedna Iranska studija, koja je sprovedena na grupi pacijenata sa dijabetesom tipa 2, kod kojih je upoređen nivo vitamina D sa nivoom masnoća u krvi. Kod učesnika je utvrđena direktna korelacija, odnosno pacijenti sa nižim nivoom vitamina D imali su značajno niži nivo triglicerida naspram učesnika sa boljom suplementacijom vitamina D.
Studija provedena u Italiji ukazala je na to, da postizanje optimalnog nivoa vitamina D takođe doprinosi i uspešnosti veštačke oplodnje (IVF). Stepen uspešnosti IVF se kreće oko 30% i kao takav, za partnere je veoma iscrpljujući -kako mentalno tako i fizički- a pored toga, iziskuje i značajna finansijska sredstva. Ova studija ukazuje na to, da žene sa deficitom vitamina D dva puta teže uspevaju da zatrudne, nego žene koje imaju odgovarajući unos vitamina D. Shodno tome, ukoliko se planira trudnoća, svakako vredi obratiti pažnju i na nivo unosa vitamina D.
Kanadski lekari su skrenuli pažnju na relativno često opšte prihvaćeno – ali pogrešno – mišljenje, da se unosom određenih namirnica zadovoljavaju redovne potrebe za vitaminom D. Studija je obuhvatila 1.000 dece uzrasta od 1 do 6 godina, kod kojih su praćene određene navike u ishrani. Ustanovljeno je, da nivo vitamina D opada nakon popijene čaše napitka od soje, pirinča, badema i kozijeg mleka. Iako su proizvodi koji zamenjuju mleko generalno obogaćeni vitaminima i mineralima, sprovedena studija ističe činjenicu, da to ustvari ne osigurava odgovarajuću količinu vitamina D za organizam dece.
[wpsc_products product_id=’49’]